Degradacija inženjerske profesije
Pisao sam o tome kako su ljudi ranije gledali na inženjere i sa koliko poštovanja. Kako na nas gledaju sada? Kolika je naša uloga u formiranju tog pogleda?
Nekada inženjeri su bili ljudi koji su dostigli najviši stepen obrazovnog sistema i stečeno znanje praktično primenjivali u svojim uobičajenim radnim danima.
Danas, kada se kaže inženjer, obično se pomisli na informacione tehnologije – programere. Počelo je tako što su programeri važili za pametne ljude koji su posvetili mnogo vremena učenju, nakon čega im je pripisana etiketa nekoga ko radi zanimljiv posao i veoma lepo zarađuje, dok danas polako idemo ka tome da su programeri ljudi koji ništa ne rade i zarađuju ogromne pare.
“Plata programera u Srbiji 8.500 EUR”
Ko je kriv za to? Pre svega mi, a kada kažem mi, mislim na IT kompanije i programere. Počeli smo naša radna mesta da pretvaramo u obdaništa gde se spuštamo toboganom sa sprata na sprat, jedemo šarene krofne sa čokoladnim mlekom, imamo veštačku plažu sa veštačkim suncem u kancelariji, odmaramo na pauzi tako što se igramo lopaticama i grabljicama u pesku, igramo Sony i pikado za vreme radnog vremena, a kada radimo sedimo na pilates lopti. I onda dok pičimo kući na električnom trotinetu, ljudi se okreću za nama i kažu: “Blago njemu, mora da je programer! Taj uživa u životu”.
Često čujem komentare poput: “Ako ne uspem u svojoj profesiji, upisaću kurs za programiranje, tu ne mogu da omanem.”
Samo smo krivi. Degradirali smo svoju struku preteranim komforom. IT je uslužna delatnost za ostale industrije. Zapravo mi smo ti koji omogućavaju da druge industrije budu bolje, efikasnije i sa većim stepenom automatizacije. Bukvalno. Programiranje nije samo sebi svrha. Naša svrha je da služimo drugima.
Vratimo se sebi, vratimo se profesionalizmu. Mesto za rad mora da bude udobno i prijatno. Bitno je napomeniti MESTO ZA RAD, jer na kraju meseca mi dobijamo novčanu naknadu koja se zove zarada – ZA RAD. Za zabavu treba ostaviti mesta u delu dana koji su posvećeni prijateljima, kolegama i porodici. Poštujmo svoju struku i hajde da nas ljudi opet poštuju zbog znanja, a ne komfora koji trenutno uživamo.
